Profesija striptizeta: Keti Barakuda

Biti striptizeta, pa još u Srbiji? Za ovu branšu nema ni škole ni obuke, devojka se jednostavno uhvati za šipku i pusti da je ritam ponese. Katarina je bila obično beogradsko dete, odličan đak, ponos roditelja. A onda je krenula nekim novim putem i postala Keti Barakuda. Kao takvu predstavio ju je i Press magazin, a mi iz teksta Mihaila Medenice izdvajamo najzanimljivije detalje

- To Barakuda su mi nadenule vaše kolege, mada ime ni po čemu ne oslikava moj karakter, ali, 'ajde. Zaživelo je u narodu pa neka traje dok traje - koliko da razjasnimo veli s početka luče striptizersko. Izem ti život kada zavidimo šipki - njeno je samo da stoji mirno dok se Keti uvija oko nje.
- Život zaista jeste čudo i čovek stvarno nema ni najblažu predstavu kuda će ga novi dan odvesti. Tako sam se i ja obrela u striptizu, a ni u najluđim snovima nisam maštala o tome. Znaš, ono, klasično beogradsko dete, odličan učenik, ponos roditelja, završila srednju medicinsku, zaposlila se kao medicinska sestra na hirurgiji jedne od gradskih klinika, ali... - eh, kao što obično biva to "ali" vazda nosi neku nevolju.

Evo je Keti. Izlazi na binu i staje uz šipku. U baroknom kostimu. Na prvi takt muzike samo je prostrelila pogledom publiku - sasvim dovoljno za frenetičan aplauz. Otrže se ruka po beležnici, kao da ispisuje EKG. Gola istina, u slici i reči.

- Evo me - vratila se nama naša Keti. Skinula je šminku, vezala kosu u rep ostavivši samo dva pramena da joj nemirno šetaju po obrazima. Tek sada se vidi koliko je lepa, bez one slojevite fasade na sebi. Pred nama je sada Katarina, devojka koja pocrveni na eksplicitna pitanja o striptizu i devojka kakvu biste odveli kući, stali pred roditelje i razdrali se: "Ženim se!"

- Elem, radila sam kao medicinska sestra i jako volela taj posao, međutim, u jednom trenutku od njega zaista više nije moglo da se živi. Znam, sada ćeš da me pitaš: "Zašto onda nisi otišla u butik ili trafiku da radiš, a ne u striptizete", pa da ti unapred kažem - "Jesam"! Ali i tu ista priča. Živela sam privatno, a od plate na takvim radnim mestima nisam mogla da zaradim ni za kiriju, a kamoli za pristojan život. Jednog dana, što kroz šalu, što u zbilji, drugar me je pitao da li bih pozirala za erotski časopis. Bila sam šokirana, pa zbunjena, pa sam počela ozbiljno da razmišljam o tome i pristala. U to vreme je to bila odlična lova. Posle nekog vremena, prijatelj mog prijatelja ponudi mi da uđem u svet striptiza. Pre šest godina. Novi Sad. Klub na glasu. Ja zbunjena i izgubljena. Kažu mi: "Odaberi dve pesme uz koje ćeš da nastupaš i pripremi se!" Noge su mi se odsekle. Popijem viski, isto. Izađem na binu, zatvorim oči i pratim muziku. Za to nema pripreme i škole, zapravo. Ritam svi nosimo u sebi, a kada se uhvatiš za šipku, telo samo počne da se uvija. Prođe i taj prvi nastup - slušamo, a u glavi, ko zna zbog čega, tutnji čuvena replika zaljubljenog Petra iz "Varljivog leta '68." - Zvala se jednostavno: Jagodinka Simonović, mirisala je na testo i sveže pecivo, s tim što je naša Jagodinka - Keti, a miriše na jasmin, rekosmo već, i požudne muške poglede.

- Znaš, više ne mogu da kažem ni da volim ni da ne volim svoj posao. Entuzijazam je, u svakom slučaju, prošao. Nekada je sve to bilo dobro zezanje, a sada se svelo samo na novac. Neću još dugo, u to sam sigurna! Želim da se vratim medicini, to znam. Pogledi prijaju, ali sve više i peku, nije to više to. Ne znam zašto zvuči neverovatno kada kažem da sam sasvim obična devojka koja se i danas druži sa starim društvom iz kraja, u čijim pričama se ne pominje striptiz, i da želim da se vratim starom, tako jednostavnom životu. Ne stidim se šipke, ali sve više uviđam da želim da ona postane samo deo moje prošlosti...

Političari najgalantniji
- Naš čovek ima taj ružan običaj da striptizetu kojoj je dao bakšiš doživljava kao neku vrstu svojine i sebi dozvoljava da pokuša najprljavije stvari. Naravno, bilo je za sve ove godine, u onom delu kada nastupam kao animir dama i sedam s gostom da popijem piće, takozvanih nepristojnih ponuda, odvratnih komentara, priča tipa: "Jao, šta bih ti radio", ali i bračnih ponuda, sačekivanja obožavalaca, pa i ispovesti o porodici, braku, neposlušnoj deci. Ipak, moram da priznam da su političari ubedljivo najveća gospoda, izrazitih manira i s puno poštovanja. Naravno da dolaze na nastupe, ne kriju se po separeima i mraku VIP loža i, što je najbitnije, ne foliraju se kako su mnogo bitni i moćni. Moram da priznam da su i klinci, mislim na momčiće od dvadesetak godina, jednako pristojna i fina klijentela, iako se od njih očekuje razuzdanost i bahatost. Daleko su nasrtljiviji muškarci od 40-50 godina, koji jednostavno ne mogu da shvate najjjednostavnije pravilo: gledati, a ne pipati.
>>> Izvor: Press magazin