SELO GORI A BABA SE CESLJA: Jos 26 epizoda!

Sve o novom ciklusu serije "Selo gori a baba se ceslja"

Epizoda odlozena zbog fudbala!

Zbog prenosa fudbalske utakmice Srbija-Austrija, ove subote (6. jun) RTS nije emituje novu epizodu popularne TV serije "Selo gori, a baba se ceslja".

Nove dozivljaje njenih junaka gledacemo tek nedelju dana kasnije, u subotu, 13. juna.
Serija je, inace, vec usla u svoju zavrsnicu. Preostale su jos samo dve epizode, s obzirom da ih je snimljeno ukupno 50. S obzirom na popularnost serije, moze se ocekivati i njen nastavak, a autor Rados Bajic je nedavno naovestio da bi snimanje novih epizoda moglo da usledi vec u septembru ove godine.

Snimanje zavrseno u Kragujevcu

Snimanje trećeg serijala najpopularnije srpske serije „Selo gori, a baba se češlja" svečano je završeno u Kragujevcu * Snimace se nove epizode!
Izvor: Press

Poslednja klapa pala je na platou ispred Skupštine grada, a u veseloj atmosferi, scenarista, reditelj i glavni glumac Radoš Bajić zahvalio je brojnim prijateljima serije i najavio i novi nastavak „priča iz Petlovca".
- Selo će i dalje da gori - rekao je Radašin ovog, 155. dana snimanja za Press, i nastavio: - Sada ćemo na zasluženi odmor i početkom septembra počećemo sa radom - odaje planove autor TV čuda.
Bajiću se u svođenju životnih priča junaka pojavila i potreba da razreši na kvalitetan način pitanje iluzije da se u Srbiji može obogatiti preko noći, tako da je u Kragujevcu razrešena dilema da li će Dragojlo dobiti velike pare od komercijalnih zapisa.

Sin Dragan: Odbio sam da uđem u „Velikog brata"
Glumac Nenad Okanović kaže za Press da je odbio ponudu da bude jedan od učesnika „Velikog Brata". Iako se spekulisalo da je popularnom sinu Draganu ponuđeno 10.000 evra da nedelju dana provede u kući na Košutnjaku, Nenad navodi da novac nije razlog zbog čega je odbio ponudu:
- Tačno je, dobio sam poziv da uđem u kuću. Ali sam morao da se zahvalim na ponudi jer po završetku snimanja „Selo gori..." želim da se sklonim i odmorim. U naredna dva meseca sigurno me neće biti nigde, a jedino čemu ću se posvetiti jesu moja porodica i moj posao sa briketima - kaže sin Dragan.

Ozdraviće Radojka kao što je i Milena...

Radojka (Ljiljana Stjepanović, (dole) iz serije „Selo gori" pobediće kancer. Radoš i njegova supruga Milena Bajić (na slici) svojevremeno su proveli 288 dana na Institutu za onkologiju, gde se supruga poznatog glumca i producenta uspešno izlečila od opake bolesti

Radoš Bajić, glumac, autor i producent najgledanije srpske serije „Selo gori, a baba se češlja", odlučio je da se pridruži borbi protiv kancera.
U poslednjoj epizodi Radašinova supruga Radojka oboleva od raka dojke, a Bajić otkriva da će jedna od glavnih junakinja pobediti opaku bolest. Radoš je ovaj deo priče kreirao na osnovu ličnog iskustva, pošto je i njegova supruga Milena uspela da pobedi kancer.
- Ja sam suprug žene koja je bila obolela od kancera dojke. Želim da ohrabrim sve majke, sestre, supruge, ćerke, bake, i da im kažem da na kraju tunela ima svetla. I Radojka će u seriji nastaviti da živi, kao što je nastavila da živi moja supruga Milena - otkrio je Bajić.
- Dvesta osamdeset osam dana sam sa mojom Milenom proveo na beogradskom Institutu za onkologiju, pomažući joj u grozničavoj, teškoj borbi. Iako sam uvek čuvao svoj privatni život kao oazu, u dogovoru s mojom dragom suprugom i decom, odlučio sam da izađem pred javnost sa svojim porodičnim, intimnim iskustvom. Zarad svih onih žena kojima treba pomoć - kaže popularni Radašin.
Izvor: Press

Radoš Bajić: Radojka će preživeti

Od kada je u najgledanijoj srpskoj seriji „Selo gori, a baba se češlja“ junakinja serije Radojka obolela od kancera dojke, autor serije Radoš Bajić svakodnevno dobija mnoštvo pisama u kojima ga pitaju da li će Radojka umreti ili mole da joj ne dozvoli da umre. Radoš Bajić kaže da je želeo i kao čovek i kao autor serije da otvori i pokrene temu kancera...

“Ja sam suprug žene koja je obolela od kancera dojke. Želim da ohrabrim sve majke, sestre, supruge, ćerke, bake i da im kažem da na kraju tunela ima svetla. Iako nije u redu da govorim šta će se u seriji dešavati, ipak ću reći da će Radojka nastaviti da živi, kao što je nastavila da živi moja supruga Milena. Dvesta osamdeset osam dana sam sa mojom Milenom proveo na beogradskom Institutu za onkologiju, pomažući joj u grozničavoj, teškoj borbi. Iako sam uvek čuvao svoj privatni život kao oazu, u dogovoru sa mojom dragom suprugom i decom, odlučio sam da izađem pred javnost sa svojim porodučnim, intimnim iskustvom... Zarad svih onih žena kojima treba to svetlo na kraju tunela“, kaže Radoš Bajić, reditelj, scenarista i glumac u seriji „Selo gori a baba se češlja“, presrećan što njegova supruga Milena danas gaji unučiće, prenosi Svet.

Nenad Okanović: Sin Dragan - srpski Mister Bin

KADA je pre tri godine, na kastingu za seriju “Selo gori, a baba se češlja” reditelj Radoš Bajić odabrao Nenada Okanovića za ulogu sina Dragana, rekao mu je: “Dečko, upamti dobro, ti ćeš biti srpski Mister Bin”.
Izvor: Vecernje novosti

Sudeći prema komentarima na internetu da je sin Dragan “legenda, zakon i vrh” i klubu obožavatelja na “Fejsbuku”, koji za sada ima više od tri hiljade članova, Okanović je na dobrom putu da to i postane. Uloga poštenog dečka sa natprirodnim moćima, Nenadu je, i sam kaže, mnogo donela.
- Jesam malo izgubio privatnost, ali to odlično podnosim. Kad sam počinjao da se bavim ovim poslom, znao sam šta me očekuje. Lepo je čuti komentare poput “sin Dragan je najbolji”, ali na drugima je da govore, a na meni da uživam. Treba ostati na zemlji, što nije teško kad imaš jasno postavljene ciljeve u životu. Moraš znati ko si i šta si, jer ako te ljudi suviše uzdignu, onda je i pad teži - smatra Okanović.
* Plašite li se da ćete do kraja života ostati sin Dragan?
- Ne. Siguran sam da ću za neke ljude uvek biti sin Dragan, što nije razlog ni za strah, ni za stid. Imaću i druge uloge i moja veličina će se pokazati u tome koliko ću daleko moći da odem od sina Dragana.
* Jeste se nadali uspehu kada ste prvi put pročitali scenario?
- Tekst mi se odmah svideo, ali ni sanjao nisam da će se serija ovoliko svideti ljudima. Veoma sam srećan zbog toga, reč je o ogromnom uspehu, i to, moram da naglasim, zasluženom.
* Zašto se serija toliko sviđa gledaocima?
- “Selo gori” je serija koja ima dušu, a osim toga, snima se na kvalitetan način. Prikazuje život srpskog seljaka, probleme ljudi na selu - problem napuštanja sela, pitanje neženja kao što je sin Dragan. Osim toga, predstavlja naš folklor - venčanje u crkvi, slave... Scena oranja, pa ona kad se mulja grožđe za vino, ili kad Radašin svoju slavu proslavlja sam, sve su to sitni znaci koje narod prepoznaje.
* Kakav je taj srpski seljak?
- Evo samo jedna situacija iz serije - kada su Milašinu bile potrebne pare, on je planirao da proda krave da bi ih nabavio. Onda je Radašin, njegov brat sa kojim je u svađi, došao i dao mu taj novac. Eto, takav smo mi narod - svađaćemo se i gložiti koliko god možemo, ali kad dođe do problema, onda ćemo pomoći jedan drugom, i to svim srcem. Ja sam čovek sa sela, živeo sam 20 godina u Vrhpolju kod Ljubovije. Odlično poznajem selo i mogu da tvrdim da je tačno predstavljen mentalitet srpskog seljaka.
* Kakva uloga vam treba posle serije “Selo gori, a baba se češlja”?
- Bilo kakva. Može da bude potpuno različita, može i slična, to sigurno neće biti sin Dragan. Moja životna želja je da igram Raskoljnikova iz “Zločina i kazne”, a voleo bih i ulogu nekog ludog naučnika.

EKLUZIVNO za Trista cuda: Radasin zeni sina!

Kompletna ekipa nase najpopularnije TV serije boravila je u Krusevcu, gde je u crkvi Lazarica snimljena scena vencanja. A vencali su se Radasinov sin Radoslav i Ingrid, koja je u jednoj od prethodnih epizoda dosla iz Svedske u Petlovac zbog sina... Na snimanju smo zatekli i Sina Dragana ponovo u drustvu njegove velike ljubavi Zorice... Uskoro o svemu vise upravo na Trista cuda!
www.tristacuda.blogspot.com
Snimio: Nenad Nicovic

Ekipa popularne TV serije "Selo gori a baba se ceslja", na celu sa autorom, Radosom Bajicem, jos jednom se obrela u Krusevcu. Ovog puta zbog snimanja vencanja koje cemo uskoro videti u seriji, a koje je svakako jedna od bitnih prekretnica u razvoju dogadjaja.
Za ambijent vencanja odabrana je crkva Lazarica, jedan od simbola Krusevca. A vencace se niko drugi do Radasinov sin Radoslav (Nedeljko Bajic) i Ingrid (Ana Sakic), sto znaci da u seriji uskoro mozemo ocekivati da Radoslav prekine vezu sa doktorkom, vrati se iz inostranstva gde je otisao sa njom, i nastavi ranije prekinutu vezu sa Ingrid, majkom malog Tomasa. A na vencanju ce biti (skoro) svi nasi poznanici iz serije, medju kojima ce najsrecniji, svakako, biti Radasin (Rados Bajic) i njegova zena Radojka (Ljiljana Stjepanovic)...
Zanimljivo je da se u sceni vencanja, kao svestenik koji ce vencati srecni par, pojavljuje protojerej Dragi Veskovac, staresina crkve Lazarice, uz specijalnu dozvolu Vladike niskog Irineja, a s obzirom da crkvena pravila nalazu da niko od svetovnih lica ne sme prici oltaru i na ovaj nacin obaviti vencanje. Ingrid se pokrstava i prima pravoslavnu veru...
Sa malim zakašnjenjem, pristizu i posebni gosti: doktor Milan i glavna sestra koji su operisali i spasli život Radojki. Radašin je izašao pred njih i pozvao ih da se pridruže:
- Baš mi je drago što se došli... Izvol'te... Izvol'te.
- Hvala, hvala, neka je sa srećom - uzvraca doktor Miloš.
U ulozi kuma Dragutina, prvi put se u seriji „Selo gori..." pojavljuje glumac Slobodan Ninković.

Sin Dragan i Zorica
Veliku paznju na snimanju u Krusevcu privukao je i jedan par. Sin Dragan (Nenad Okanovic) ponovo je bio u drustvu svoje velike ljubavi, Zorice (Olja Levic), pa svoje zadovoljstvo nisu krili ni Mila (Milorad Mandic Manda) i Zlatana (Olga Odanovic), roditelji popularnog Sina Dragana...

Kompletna ekipa
Na snimanju u Krusevcu bili su i drugi clanovi brojne glumacke ekipa, medju kojima i Dragan Nikolic (sudija), Dragojlo (Mirko Babic), Smiljana (Nada Blam), Radenko (Fuad Tabucic), Djoda (Miroljub Trosic).
- Zahvaljujući Radošu, moj život se potpuno promenio - izjavio je, jedan od omiljenih junaka u seriji. - Osećam se kao da sam dobio novi život. Otkako ne pijem, promenili su se odnosi u mojoj kući, imam drugačiji kontakt sa ženom, decom, unučićima.
Uskoro cete na Trista cuda moci da procitate i razgovore sa akterima popularne serije napravljene ovom prilikom!

Milašin polomio ruku!

Milašin iz serije „Selo gori, a baba se češlja" ponovo je doživeo peh, ali ne u seriji, već u stvarnom životu. Glumac Milorad Mandić Manda je, naime, polomio ruku dok je čistio sneg ispred stana u Beogradu
Izvor: Press

Glumac Milorad Mandić Manda, koji maestralno u seriji glumi ovog živopisnog seljaka, pre nekoliko dana polomio je ruku čisteći sneg ispred svog stana u Beogradu. I pored povrede, Manda kaže za Press da će nastaviti snimanje najgledanije srpske TV serije.
- Eto, ponovo sam imao peh - kaže Manda, koji je pre godinu i po dana na snimanju slomio nogu, i dodaje: - Nije ništa strašno. Hteo sam da očistim sneg oko svog auta i pošto sam bio neoprezan, sapleo sam se o ivičnjak i pao. Srećom, kost na ruci nije pukla, već je samo naprsla, ali ću ipak morati da nosim gips oko mesec dana. Naravno, nastaviću snimanje serije.
Reditelj i scenarista serije „Selo gori..." Radoš Bajić, zbog novonastale situacije, razmišlja da li da nešto promeni u scenariju:
- Još uvek ne znam da li da liku Milašina „stavim gips" u nastavku serijala. Pre svega, veoma mi je žao što se to Mandi desilo. Možda ću samo promeniti uglove snimanja, ili ćemo nešto drugo smisliti. Ne znam, ima vremena, trenutno smo na pauzi do 2. marta - rekao je za Press popularni Radašin.
Milorad Mandić polovinom novembra 2007. godine nezgodno se okliznuo tokom snimanja serije „Selo gori, a baba se češlja" i polomio nogu, ali je kao veliki profesionalac snimanje nastavio uprkos povredi.

Parodija: Selo gori a baba se ceslja...u Hagu

Popularnost serije potvrdjuju i paridije koje se mogu pronaci na Internetu. Takva je i sledeca sa YouTube-a:



Sin Dragan, Milasin, Radasin, Dragojlo... Ali ovoga puta u parodiji koja vec ima na desetine hiljada gledalana na YouTube-u.

Uzbudljive subotnje veceri!

Scenarista i reditelj Radoša Bajić kaže da je pozitivno iznenađen najnovijim podacima, ali da oni sa sobom nose još veću odgovornost.
Ana POPADIĆ, Vecerenje novosti

* Ponovo ste najgledaniji, obarate rekorde. Da li vas to još iznenađuje ili to sada već očekujete?
- Moram da priznam da je ovo zaista visok rejting. Ali, bez obzira na ove nove podatke, zanimljivo je to što je „Selo gori...“ apsolutni šampion gledanosti već treću godinu zaredom. Podsetiću vas, prva epizoda serije, koja je emitovana 10. marta 2007, imala je šer 33,6. Tada, kada su objavljeni rezultati, pitao sam šta znači taj rejting, je l’ to nešto loše (smeh). Do sada smo tri puta potukli sopstvene rekorde, sa šerom od 34,2 pa 37,1 i sa ovim poslednjim 38,18. Kao odgovor na vaše pitanje, priznajem da sam pozitivno iznenađen ovolikom gledanošću, ali, s druge strane, malo sam zabrinut jer je to ogroman stepen odgovornosti. Gleda vas 70 odsto ljudi koji u tom trenutku imaju uključen TV aparat, praktično ste ljudima ušli u kuću i morate voditi računa kako ćete se vladati u odnosu na to poverenje.
* U čemu je prednost „Selo gori, a baba se češlja“ u odnosu na serije sa sličnom tematikom, kad uspeva da okupi toliko gledalaca?
- To bi trebalo pitati gledaoce, oni najbolje znaju. Kao autor, mislim da su se ovde poklopile neke stvari koje se ne događaju svakog dana. Raduje me povećana gledanost domaćih serija. Naročito pozitivno mišljenje imam o serijama „Ranjeni orao“ i „Moj rođak sa sela“. „Selo gori“ je posebno na svoj način. Moj autorski prosede, kog sam se pridržavao prilikom stvaranja serije, jeste da moramo biti iskreni, čestiti i pošteni. Gledalac mora da nam veruje. Jer, ako nam ne veruje uzeće daljinski i odabrati drugi TV kanal. Poštujući ta tri moralna postulata, ja poštujem i gledaoce.
* Da li su do vas stizali negativni komentari, kojih je bilo, posebno posle emitovanja prvih epizoda?
- Da, bilo je i toga i to je sasvim normalno. Veliki genije Čarli Čaplin izjavio je svojevremeno da se u film i u sport svi razumeju. Dopuštam pravo na drugačije mišljenje, ali „Selo gori“ je moje viđenje, moja Srbija, moje selo, moja Morava...
* Koja je bila vaša ideja vodilja kad ste pisali scenario, sigurno niste mislili o rejtinzima?
- O rejtinzima zaista nisam razmišljao, jednostavno, nisam imao svest o značaju toga koliko ljudi gleda nešto. Više od 35 godina sam u ovoj profesiji i nalazim se u najzrelijim godinama. Scenario je neka moja priča, neka vrsta mog duga prema Moravi na kojoj sam naučio da plivam, saga o srpskom narodu. Pišem o ljudima koje veoma volim, Srbiji koju volim i za koju bih voleo da bude bolja nego što jeste. Publika nas je baš takve prihvatila.
* Sin Dragan pogledom leči, zaustavlja vreme... kako se to uklapa u tu autentičnu priču o srpskom selu?
- Svaka sudbina je kao jedna dirka na klaviru, da bi se odsvirala kompozicija, potrebne su sve dirke. Sin Dragan je prototip neshvaćenog mladog čoveka koji je toliko dobar da se teško konektuje u stvarnost. Bog mu je nešto uskratio, ali i dao. Te natprirodne moći su neka vrsta poetike, zasnovane na mitologiji našeg naroda, i to provejava kroz seriju. „Moji“ seljaci odlaze u crkvu, ali i prete vradžbinama... Sve su to iskustvo i tradicija, deo folklora srpskog naroda.
* Kakve nas još avanture očekuju od vaših junaka?
- Mogu vam obećati veoma uzbudljive subotnje večeri i tako sve do 13. juna, kada se očekuje kraj ovog ciklusa, odnosno, emitovanje 50 planiranih epizoda. Posebno će biti zanimljiva epizoda „Beograd“, u kojoj Radašin i Milašin dolaze u prestonicu, prolaze ispred Skupštine...
* Pretpostavljamo da će posle ovolikog uspeha, biti i novih nastavaka?
- Krajem decembra, prijatelji iz RTS obavestili su me da je serija „Selo gori, a baba se češlja“ uvrštena u plan proizvodnje i za 2009. godinu. Tako da će serija sugurno živeti i dalje, a koliko dugo, videćemo!

LJUBAV SVE VEĆA
- FAKAT je da „Selo“ ima sve više gledalaca kako epizode odmiču. Čak i one neverne Tome koje nisu gledale seriju zbog naslova, zbog animoziteta prema selu ili meni kao autoru, sada gledaju. I kada vide jednu epizodu ostaju nam verni - objašnjava Radoš Bajić fenomen gledanosti serije „Selo gori, a baba se češlja“

ČOVEK IZ NARODA
NIJE ni čudo što je njegova priča o selu autentična, jer je Radoš Bajić rođen u selu Medveđa kod Trstenika, u blizini lokacije na kojoj se snima „Selo gori“. U Beogradu je završio FDU, a prve zapaženije uloge ostvario je u posleratnim filmovima „Sarajevski atentat“ i „Partizanska eskadrila“. Popularnost koju Radoš danas uživa kao Radašin nije mu nepoznata, jer je njegov Sekula 1986. očarao gledaoce u kultnoj komediji „Sekula i njegove žene“. Pet godina kasnije snimljen je jednako uspešan nastavak „Sekula se opet ženi“. Igrao je 1995. u „Trećoj sreći“, još jednom ostvarenju sa „šumadijskom tematikom“.
Uporedo sa glumom, Bajić se ozbiljno bavio i scenarističkim poslom. Još 1979. uspešnu premijeru u beogradskom KST-u imala je njegova monodrama „Led“. Pre serije „Selo gori“ Radoš je „tehniku“ usavršavao pišući scenario za filmove „Na putu za Katangu“, „Treća sreća“...

Rekord serije
Према прелиминарним подацима агенције АГБ Нилсен, са рејтингом од 38,18% серија "Село гори а баба се чешља" поставила је нови рекорд гледаности једне ТВ емисије од када се у Србији врши пиплметарско мерење гледаности.
То је знатно изнад њиховог досадашњег рекорда од 37,1%, постављеног пре само две недеље - 27. децембра.
Укупан број гледалаца синоћне епизоде био је 3.014.000, а удео емисије у укупној гледаности ТВ у Србији у том тренутку био је 70,0%.
Емисија је имала скоро 8 пута већи рејтинг од првог следећег (4,85%), истовремено емитованог, конкурентског програма.

Ljubimci TV gledalaca

Od projekta u koji je malo ko verovao, priča o malom pomoravskom selu i njegovim meštanima vremenom je postala najgledanija serija u istoriji RTS-a. O neverovatnom uspehu, ali i o nekadašnjim nevoljama, za Pressmagazin pričaju glavni protagonisti
Piše: Vlada Arsić, Izvor: Press magazin



Radoša Bajića sam upoznao slučajno, pre nekoliko godina, u Plavom vozu na putu od Beograda ka Vrnjačkoj Banji. Ako me sećanje ne vara, putovali smo na otvaranje Turističke berze banja, koja se tradicionalno, svakog proleća, održavala u lečilištu podno Goča. Sem novinara i grupe turističkih radnika, putovali su i knez Aleksandar Karađorđević, Pavlov sin i nekada veoma popularni, ali već pomalo zaboravljeni glumac Radoš Bajić.
Sticajem okolnosti, glavne zvezde glamuroznog putovanja u nekadašnjem statusnom simbolu Josipa Broza Tita bila su upravo ova dva neobična prognanika. Prvi, koga iz zemlje proteraše još u mladalačkim danima jer je pripadao pogrešnoj porodici i, nasuprot njemu, ovaj drugi, koga izgnanoše iz umetnosti i javnog života zemlje samo zato što se nikako, ni u jednu porodicu ili klan nije znao ili nije hteo udenuti.
Nije, dakle, čudno što se pažnja vitezova švedskog stola, kako još ponegde nazivaju turističke novinare, usmerila baš ka njima, medijski svežim i nepotrošenim, zanimljivim, a opet tako različitim sagovornicima. I doista, dok je umorni knez mahom pričao o prošlosti, o srećnim danima nekadašnje mladosti, glumac je govorio o budućnosti. I tada sam, koliko se sećam, prvi put i čuo za neku seriju, TV film ili već kakav projekat, koji je budući autor, tada samo scenarista, nazivao "Selo gori, a baba se češlja".
Nem'o da se ljutite, što bi rekao onaj Dragojlo, al' danas je lako govoriti o ovoj seriji kao svojevrsnom srpskom fenomenu. Reč je, da podsetim, o seoskoj sagi koja veoma dugo, sada već možemo kazati i godinama, usijava piplmetre, male sprave kojima se meri gledanost televizijskog programa. S rejtingom gledanosti koji je dosezao i do 33,6, serija "Selo gori, a baba se češlja" postala je ne samo najgledanija u istoriji Radio-televizije Srbije već i svojevrsni sociološki, antropološki i kulturni fenomen. Svaku epizodu je u proseku gledalo između 2,75 i 3 miliona ljudi, skoro svaki drugi građanin naše zemlje. Imajući u vidu i one koji televizijski program uopšte ne prate, možemo zaključiti da smo od sto uključenih televizora, na više od 65 ekrana gledali doživljaje Radašina, Milašina, Zlatane, Radojke, Sina Dragana...
Danas je, ponavljam, lako govoriti o uspehu ove serije kao o nečem Bogom danom, razumljivom i po mnogo čemu krajnje očekivanom. Nažalost, jedan sam od svedoka da tada, pre samo tri i po godine, ništa nije mirisalo na uspeh. Naprotiv. Svako se "mirne duše" mogao kladiti na propast, na to da će još jedan od brojnih pokušaja zaboravljenih umetnika da se vrate na staze nekadašnje slave doživeti fijasko. Izuzev, možda, samog autora.
Meni se, lično, mnogo toga nije dopalo. Najpre to što je i serija i filmova o našem selu i do tada bilo na pretek i što je vazda bila reč o jeftinim komedijama, praznim scenarijama, nedotupavnim gegovima, prostim, zaostalim i primitivnim seljacima. Jednom rečju, "landara pišore" projektima, kojima se odavno više nigde i niko ne raduje.
Takođe, nije mi se dopala ni ideja da neko bude i pisac scenarija, reditelj, glavni glumac, verovatno i jedan od vozača, scenograf, kostimograf i snimatelj, naposletku, i jedini gledalac. Sve me je to, iskreno, podsećalo na onaj vic o Muji i Hasi koji u Nemačkoj otvaraju javnu kuću, ali rade sami, neće da zaposle devojke jer, kako sami kažu, "Još nisu stali na svoje noge". A pred Bajićem se tada, činilo se, tek naslućivao veliki "seks". Svuda i na svakom koraku. O čemu je reč i s kakvim se sve nevoljama suočavao, znaju samo oni koji su i sami pokušali da nešto urade i stvore, da realizuju svoje dugogodišnje planove.
- Činjenica je da sam pre toga bio u svojevrsnom egzilu, da nigde nisam radio, da se nisam pojavljivao - priča Radoš. - Znalo se, naravno, ko sam i šta sam, ali se na taj moj projekat, iskreno, više gledalo kao na moj pokušaj da se pošto-poto vratim na scenu. Niko nije slutio da je reč o jednoj ogromnoj akumulaciji, o priči koja se u meni godinama skupljala. Uostalom, dovoljno je samo reći da smo za tri godine snimili na hiljade minuta igranog programa, tačnije, da smo uradili najmanje dvadesetak celovečernjih igranih filmova pa je lako shvatiti koliko je tu energije utrošeno. Danas, kada se osvrnem na protekli period, veoma mi je drago da "Selo" više nije samo moja intelektualna, autorska ili kakva već svojina, već nešto što je na velika vrata ušlo u ovaj naš, srpski narod.
Od početnih osporavanja i odbijanja, Radoš je posle mukotrpnog i napornog puta stigao danas i do pregršt brojnih ponuda emitera, sponzora i partnera, koji bi sada da rado učestvuju u ovom ili nekom budućem Bajićevom projektu.
- Ne treba se tome čuditi, a ne treba ni zamerati - kaže naš sagovornik. - Sem toga, drago mi je što celokupna ekipa, bez obzira na to što je ovih dana obasuta pohvalama sa svih strana, vredno radi, ne spava na lovorikama i ne primećuje ni sneg, ni led, ni blato koje nas okružuje. I zato smo, valjda, toliko dobri, a bićemo, ubeđen sam, još bolji.
Sve ovo ne objašnjava do kraja uspeh koji je serija ostvarila. Svojevremeno je u intervjuu za naše novine Radoš rekao da je glavna poruka njegove priče u tome da ne budemo zli, da ne smemo mrzeti jedni druge, da moramo biti široki, dobri ljudi.
- Posle dve decenije jedne globalne destrukcije naroda gde smo prikazani kao ljudi bez duše i emocija, nisam želeo ništa da idealizujem, već samo da ih prikažemo onakvim kakvi oni zaista jesu - rekao je Bajić. - Naš čovek ponekad ume da bude zavidan, zloban i spreman za sitne začkoljice, ali u suštini, kada je gusto i teško, kada nesreća pripreti, ti mali ljudi i te kako znaju da zanemare međusobne odnose i jedni drugima priteknu u pomoć. S druge strane, mi smo decenijama bili žrtve jedne mračne politike kojom je trebalo da se zatre jedna iskonska, tradicionalna osobenost našeg naroda i da nam se nametne da ne budemo to što jesmo, već nešto sasvim drugo. Skloni smo svakom obliku pomodarstva, uvek nam je tuđe preče i bolje pa nije čudno što smo se podsmevali svemu što nam je dolazilo sa sela, sem, naravno, paradajzu, jagnjetini, rakiji ili dobrom siru.
Nije, međutim, tajna da su se mnogi podsmevali i samoj Bajićevoj priči, ponajviše oni koji je nisu ni gledali, a kamoli čitali. Naravno, sada je situacija posve drugačija, neumoljivi rezultati gledanosti su "zapušili" usta i onima koji a priori sve o svemu znaju, zlonamernim kritičarima, ali i onim kvaziurbanim likovima kojima je ovakva popularnost serije pouzdan dokaz da smo se kao nacija načisto "poseljačili". Nažalost, ovakvih i sličnih guznih ekshalacija smo se naslušali tokom minulih decenija pa im ne treba posvećivati pažnju. Ipak, valjalo bi se zapitati zašto je ova serija toliko popularna i prijemčiva za najveći deo gledališta. Šta je to, recimo, nagnalo Ljiljanu Stjepanović da nam kaže da joj je uloga Radojke, Radašinove supruge u Petlovcu, nešto najlepše što joj se dogodilo u karijeri, ali i da je sama serija nešto što je Srbija odavno zaslužila?
- Reč je o seriji koja ne samo da je ućutkala zlonamerne kritičare već nam je svima vratila veru u porodicu, u ljudske vrednosti, u jedan drugi i drugačiji život - rekla je nedavno za Pressmagazin Ljiljana Stjepanović. - Jedva sam čekala da se ponovo okupimo na obalama Morave, među ljudima koji i danas žive neki mirniji i spokojniji život. Šta reći o saradnji s Radošem? Iskreno, bilo mi je izuzetno drago kada me se stari drug s klase setio posle punih 30 godina. Međutim, o Radoševom radu sam znala koliko i drugi gledaoci, a biti istovremeno i pisac, reditelj i glavni glumac, uvek je veliki izazov skopčan s nizom rizika. Ipak, Radoš je pokazao savršeno umetničko majstorstvo, ali pre svega jednu ljudsku veličinu i pozitivnu energiju koja se širi među svim članovima ekipe.
A upravo ta pozitivna energija, koju smo i sami imali priliku da osetimo kraj obala Morave tokom snimanja serije, kao da se sa ekrana preliva i na gledaoce. Jednostavno, gledamo jednu drugačiju Srbiju, zemlju i ljude kakve želimo, nešto o čemu i sami često sanjamo.
- U seriji gledamo neke lepe, tužne, smešne, ali u suštini dobre ljude - kaže Mirko Babić, popularni Dragojlo. - Zanimljivo je da i, pored svih ljudskih slabosti i mana, u "Selu" nema klasičnog negativnog junaka, nema izrazite podele na dobre i loše momke, predstavljeni smo onakvim kakvi jesmo, možda čak i nešto boljim. Možda je baš ta prisnost, autentičnost, istinitost i želja da budemo bliži korenima, zavičaju i porodici upravo ona "tajna veza" sa širokim auditorijumom, ono što nas čini rekordno popularnim i gledanim.
Ali nisu samo ljudi nešto bolji, već nam se i sama Srbija nekako promenila. Dok gledamo "Selo", prosto ne možemo da se načudimo gde se dedoše one silne najlonske kese, divlje deponije, smeće i sve drugo što nas prati u stvarnom životu. Verovatno da jedan deo gledališta magično privlači Srbija prelepih pejzaža, čistih reka, asfaltiranih ulica, sve ono što se, nažalost, retko viđa u našoj stvarnosti.
- Ja ne radim u nekakvom ministarstvu za ulepšavanje Srbije, niti sam bio rukovođen nekim patriotskim ili nacionalnim razlozima - rekao je svojevremeno Radoš. - Jednostavno, želeo sam da Srbiji amputiram nešto što joj, svakako, ne pripada i što bismo bez veće muke mogli i sami da rešimo. Nažalost, uoči svake scene morali smo da čistimo teren kako se pored Radašina i Milašina ne bi videla i prava deponija smeća, stari frižideri i avetinjske kese koje se poput gaća njišu na obali Morave. U tom poslu su učestvovali svi članovi ekipe, a to su gledali i meštani. Verujem da su nešto razumeli, a suština umetnosti i jeste da nas nečem nauči ili poduči.

Sin Dragan: Goci sam bradom odrao grudi!

U današnjoj epizodi serije „Selo gori" Sin Dragan pojaviće se prvi put posle bekstva sa svoje svadbe, i to na jednoj farmi gde će upoznati Gocu Tržan.

Okanović otkriva kako je proteklo snimanje ljubavnih scena s pop pevačicom i novopečenom glumicom: - Scena sa Gocom Tržan koju smo snimili nije nimalo vulgarna i nema nikakve golotinje. Pogledao sam kasnije u montaži to što smo radili i veoma sam zadovoljan. To je prava emotivna scena u kojoj se dvoje ljudi voli. Jedini problem je što sam za potrebe snimanja imao bradu, pa sam Gocu živu izgrebao po grudima.

Najgledaniji u istoriji

Prvu epizodu trećeg serijala RTS-ove serije „Selo gori, a baba se češlja" u subotu uveče gledalo je više od tri miliona gledalaca, što je apsolutni rekord kada je reč o gledanosti od 2002, otkada se za merenje gledanosti koriste piplmetri.

„Selo gori" je u subotu imalo čak milion gledalaca više od doskoro neprikosnovenog Dnevnika 2.
Prema statističkim podacima, prva epizoda novog serijala „Selo gori", u subotu je imala rejting od 33,9. Šer je iznosio čak 68,7 procenata, što znači da je toliki procenat gledalaca bio uz upaljeni televizor u vreme emitovanja serije.
Radoš Bajić za Press je rekao da je cela ekipa izuzetno zadovoljna što su se trud i zalaganje isplatili.
- Ovo je nestvaran uspeh. Priželjkivali smo ovakav rezultat, ali smo ipak iznenađeni. Konačno je jasno da gledaoci prepoznaju kvalitet - kaže Bajić.
Zvanični merač gledanosti u Srbiji je „AGB Nilsen medija risrč". AGB rejting je procenat gledalaca koji su odgledali emisiju u odnosu na celu TV publiku (svi stanovnici Srbije bez Kosova stariji od četiri godine), dok je šer (ili udeo u gledanosti) procenat gledalaca koji su bili uz upaljeni televizor u vreme emitovanja emisije.

Nove epizode trećeg ciklusa tv serije "Selo gori a baba se češlja" počele su, inace, sa emitovanjem 20. decembra 2008. i emitovace se subotom na prvom programu, od 20:05.



U novih 26 epizoda, pored već poznatih likova koje je publika zavolela, pojaviće se i mnogi novi junaci koje oživljavaju velika imena našeg glumišta: Milena Dravić, Mima Karadžić, Meto Jovanovski, Milena Pavlović, Milan Čučilović, Goca Tržan, Suzana Petričević, Branislav Zeremski, Srđan Miletić, i mnogi drugi.
U novim epizodama bićemo svedoci dogodovština Milašina i Radašina u potrazi za Sinom Draganom, koji je pobegao od kuće u daleki svet.
Dragojlo se razboleva i odlazi u Beograd, Džama se vraća u Petlovac, Smiljana se miri sa Sudijom, Radojki sudbina ne daje mira, Zlatana strepeći za sinom čuva snaju nadajući se potomstvu.
Život u Petlovcu teče prožet lepotom, srećom, radostima, ali i tugom, mukom i patnjom.

Dragojlo je uloga mog zivota!

Prvaka drame Kragujevačkog pozorišta nije proslavio Kralj Lir, uloga na kojoj bi mu i sam Šekspir čestitao, već lik Dragojla, seljaka iz sela Petlovac, čestitog Radašinovog komšije iz serijala „Selo gori, a baba se češlja". Dragojlo, koji je munjevito prirastao za srce TV gledalaca, kaže da s nestrpljenjem očekuje početak emitovanja serije, koja je u Srbiji potukla sve rekorde gledanosti i otkriva za Press kako su nastale dve replike („Nemo' se ljutiš„ i „Zajebao vek"), kojima ga neprestano gledaoci pozdravljaju na ulici.
Izvor: Press

- Drago mi je zbog toga, ali te dve uzrečice nisu nastale slučajno i nisu besmislene - kaže Babić, i dodaje: - Dragojlo je petogodišnje dete zarobljeno u telu odraslog muškarca. Njegov život započinje i završava se istog trenutka kada mu jedne jesenje noći pred kuću stižu nepoznati ljudi, ubijaju mu oca i odvode stoku. Njegov kasniji život je samo paničan strah da se neko ne naljuti, da se zlo ne povrati. Stoga je i ova uzrečica, ma kako bila smešna ili komična, zapravo jedna duboka ljudska tragika. Koliko god da je neko agresivan, nervozan ili besan i potencijalno opasan, lako ćemo ga razoružati upravo sa tih nekoliko reči koje, nažalost, sve ređe čujemo. Kad je reč o psovki, ona se u seriji ne koristi vulgarno, već kao uzrečica. Sa „Dragojlo, zajebao si vek, nemo' se ljutiš„ na ulici me presreću i pozdravljaju.
Kako se snalazite u novoj ulozi, kada vas više nego ranije prepoznaju na ulici, kada vas pozdravljaju i čestitaju vam?
- Dopada mi se medijska popularnost koja me ovako nenadano snašla pod stare dane... Godi, svakako, kada vas ljudi prepoznaju, kada im izmamite osmeh na lice, kada znate da ste uradili nešto vredno. Izgleda da mi je baš jedan ovakav Dragojlo nedostajao u karijeri i jedva čekam da se i treći nastavak serijala „zavrti" na televiziji. Nestrpljiv sam koliko i sami gledaoci.
Uloga Radašinovog komšije u selu Petlovac najpre je imala epizodni karakter, ali danas se „Selo" ne može ni zamisliti bez Dragojla?
- Radoš je tu ulogu napisao, a ja je oživeo. Drago mi je i kada čujem da ja Dragojla, zapravo, i ne glumim, već da je to zaista čovek seljak, koji se nenadano našao pred kamerom. Znam da je uloga prvobitno bila namenjena Nikoli Simiću i verujem da bi taj Dragojlo bio sasvim drugačiji.

Đoda: Kako sam postao popularan

Miroljub Trošić, koji u seriji „Selo gori, a baba se češlja" tumači lik Đode, otkriva kako je, zahvaljujući Radošu Bajiću, od lokalnog pijanca postao jedan od najpopularnijih TV glumaca

Miroljub Trošić bio je nastavnik muzičkog vaspitanja, koji se nakon nekoliko životnih brodoloma propio i doveo sebe na rub propasti. A onda je sreo svog spasitelja, Radoša Bajića, i postao seljak Đoda.
Zahvaljujući visprenom i kreativnom reditelju i producentu serije „Selo gori, a baba se češlja", Miroljub je uspeo da pobedi alkoholizam i postane jedan od najpoznatijih TV likova u Srbiji.
- Zahvaljujući Radošu, moj život se potpuno promenio - kaže Đoda za Press. - Osećam se kao da sam se probudio iz sna, kao da sam dobio novi život. Otkako ne pijem, promenili su se odnosi u mojoj kući, imam drugačiji kontakt sa ženom, decom, unučićima - iskreno priča ovaj naturščik, čija je uloga jedna od upečatljivijih u najgledanijoj srpskoj seriji.
Pre nego što je zaigrao u seriji „Selo gori", Trošić je u svom i Radoševom selu Medveđa bio poznat kao najveći pijanac. On to i ne krije. Radoš je odlučio da mu ponudi ulogu u seriji, ali pod uslovom da, dok se snima, Trošić „ne lizne rakiju". Miroljub je razmislio dan-dva i rešio da prihvati izazov i postane Đoda.
- Od tog trenutka u kući Trošića u selu Medveđa kod Trstenika, pored ikone krsne slave Sveti Aranđel, stoji slika Radoša Bajića - kaže Miroljub.
Inače, Trošić je sedamdesetih godina završio srednju muzičku školu i upisao muzičku akademiju.
- Zaposlio sam se kao nastavnik muzičkog u lokalnoj školi. Ali, zbog nekih životnih razočaranja, propio sam se i sve je krenulo nizbrdo. Izgubio sam posao i zbog načina života sebe i porodicu potpuno unazadio. Radoševu ponudu za ulogu prihvatio sam kao slamku spasa. Iako je uslov bio da ne pijem dok se snima serija, ostavio sam alkohol zauvek - kaže Đoda za Press.

Nenad Okanovic - Sin Dragan plivao za Bogojavljenski krst

U trci za Bogojavljenski krst u pet stepeni hladnoj Drini u etnoselu u Vrhpolju takmičila se i jedna televizijska zvezda, glumac Nenad Okanović, popularni sin Dragan iz serije „Selo gori, a baba se češlja", i dobro se pokazao. U konkurenciji devet takmičara osvojio je drugo mesto.

Pobednik trke je - kako izvestava Press - Slavoljub Vesić, student iz Ljubovije. Treći je bio Slobodan Ristanović, radnik iz Vrhpolja.

Завршница снимања трећег серијала „Село гори, а баба се чешља“

Прва епизода новог серијала, који садржи 26 епизода, стартоваће 20. децембра. Све епизоде биће емитоване суботом у термину од 20,00, изузетак је само трећа епизода која ће бити емитована 31. децембра као део новогодишњег програма у термину од 21,00. Све у свему, до прве недеље јуна гледаћемо серијал о новим Радашиновим авантурама.

Облачно децембарско јутро окупило је испред цркве Вазнесења Господњег у Кукљину део екипе серије „Село гори, а баба се чешља“. Док се увежбава први кадар који се снима у парохијском дворишту, све очи су упрте у Радашина и сина Драгана који лагано прилазе цркви са славским колачима.
- Срећна слава Радашине! А где вам је Милашин - пита Моша Брадић као поп Станислав. - Мене тата пред’о новчаник. Сад сам ја домаћин - одговара син Драган.
Кратка сцена са десетак статиста, која не траје дуже од једног минута, снима се до касних подневних сати. На сваком кораку су камере, рефлектори, клапа и константно прегледавање снимљеног материјала који се припрема за монтажу. Иако нас води новинарски нагон за ексклузивом, да аутентичне сцене снимања овенчамо са што више интересантних детаља иза камере, трудимо се да отпоштујемо љубазан пријем наших домаћина и не будемо сувише навалентни. Серија која је за врло кратко време постала сага о српском народу и изнедрила је бујицу нових животних прича. И током репризе задржала је скоро исти рејтинг гледаности. И док се припрема нова сцена која ће се снимати у парохијском дому, успевамо да украдемо мало времена аутору серије Радошу Бајићу.
- Нисам очекивао да ће пројекат попримити овакве размере. Заправо, „Село гори…“ је постало нешто много више од телевизијске серије. Данас је један од препознатљивих српских брендова идентификоваван у медијској форми. Степен прихватљивости нашег пројекта код публике поприма феноменолошке размере. Само током репризе наша серија је остварила далеко боље резултате од многих домаћих програма који иду премијерно. Све то мени као аутору ствара једну огромну обавезу и одговорност да не изневерим очекивања гледалишта које ми је указало поверење.
Последња епизода у репризи завршава се 17. децембра, а већ 18. децембра у 20,00 на Првом програму РТС-а биће приказан једночасовни (мејкинг оф) филм „Како смо чешљали бабу“. Прва епизода новог серијала, који садржи 26 епизода, стартоваће 20. децембра. Све епизоде биће емитоване суботом у термину од 20,00, изузетак је само трећа епизода која ће бити емитована 31. децембра као део новогодишњег програма у термину од 21,00. Све у свему, до прве недеље јуна гледаћемо серијал о новим Радашиновим авантурама.
- У оваквом продукцијском, ауторском и креативном темпу ми смо за 3 године реализовали 50 епизода играног програма на националној телевизији у ударном термину, што би у минутажи износило као 18 играних филмова. Технолошки процес рада који примењујем захтева да увек буде написано 80 одсто сценарија да би уопште могли да започнемо снимање. Као аутор сам апсолутно сигуран да „Село гори…“ неће изневерити очекивања гледалаца. Држим се принципа: Искреност, поштење и тачност, јер публика се не може обмањивати. Већ сада „Село гори…“ је уврштено у план производње РТС-а за 2009. годину, а да ме ништа нису питали. Осим тога, до сада смо добили преко сто хиљада мејлова из целог света, а све више нам пишу Хрвати, Муслимани, Словенци… јер ми ником не стављамо прст у око већ се бавимо човеком.
Радашин слави Светог Димитрија. Ипак, колач је сам донео у цркву, јер је Радојка на врло ризичној операцији карцинома. Први пут славски колач у цркву доноси и син Драган, лик који је стекао велику популарност.
- Након кастинга на којем сам одабрао Ненада Окановића за ову улогу, рекао сам му: „Дечко упамти добро, ти ћеш бити српски Мистер Бин.“ Као што видите, то се и обистинило. Морам да признам да ме је у расподели улога сам Бог погледао. Успели смо да спојимо врхунске српске глумце, са потпуним дилетантима и натуршчицима. У таквој симбиози добили смо једну чаробну формулу. У лику попа Станислава покушао сам да Српску православну цркву прикажем како и доликује у суштинском смислу. Скоро сви глумци из Крушевачког и Крагујевачког позоришта играју у серији. У новом серијалу појављује се највећи живи македонски глумац Мето Јовановски као Радашинов пријатељ Димче, а игра пензионисаног заставника, оца докторке Иване. Поред њега, ту су и Младен Нелевић, Милена Дравић, Соња Јауковић и Мима Караџић.
После неколико испробаваних сцена успевамо да дођемо до Ненада Окановића док се заједно са статистима одмара иза сцене уз кафу и сендвиче. Иако признаје да је имао срећу да добије улогу сина Драгана, с обзиром на велику популарност серије Окановић је сада суочен и са великим искушењем: Да ли ће у поимању публике заувек остати син Драган?
- Никада нећу бежати од ове улоге, јер ми је донела велику популарност. За сваког глумца била би велика срећа да га прва улога овако лансира. Осим тога, леп је и осећај кад видиш да те људи воле и препознају. Наредне улоге ће показати да ли ћу се даље развијати као глумац, или је ово мој максимум. Ја сам сигуран да могу много више, и управо зато ћу се трудити да наредну улогу која ми се буде указала одрадим још боље.
Ненад је, за сада, наступао само у ТВ филму „Гуча“ где је играо Грашка (белог циганина). У међувремену, пристигло му је још неколико понуда, али су поред сина Драгана све остале у домену теорије. У последњој сцени другог серијала Драган је хипнотисао сватове и побегао.
- Син Драган се у наставку серије развија у озбиљнијег човека. Заправо, он тек сада почиње да одраста, јер он није глуп, као што су га неки на почетку схватили, већ дечко који је сувише чист и поштен и као такав не може да се конектује са осталим светом. Након што је хипнотисао сватове Драган одлази из Петловца у Qубовију. Тамо доживљава нова животна искуства, међу којима је и први љубавни чин што га добро отрежњује и приморава да коначно одрасте.
Сви ликови који фигурирају око Драгана настављају да живе у серији. У његовом животу појављује се неколико жена, али најјачи траг оставља Јоргованка, коју игра Гоца Тржан, и која је помогла Драгану да коначно „скине мрак“.
- Гоца је улогу Јоргованке феноменално одрадила, била ми је дивна партнерка, и сигуран сам да ће њена појава бити откровење серије. Јоргованка и Драган се срећу на фарми у Qубовији где је он успео да се запосли. Ту почиње њихова љубавна романса која поприма врло интересантан ток. Но, упркос великом разочарењу Драган неће успети да заборави „веђе ки пије“. Биће ту још контакта са Зорицом - дискретно нам открива Ненад Окановић.
Н. Ницовић, Grad

Pogledajte i: Selo gori a baba se ceslja - nove epizode
Svi tekstovi o seriji Selo gori a baba se ceslja
Rados Bajic: Radasin iz sela Petlovac