Dan žena... koje zaslužuju sve dane u godini!

Međunarodni dan žena 8. mart obeležava se javnim manifestacijama ili deljenjem poklona ženama, a kulturolozi se slažu u oceni da je taj praznik odavno dobio puko svečarsko obeležje, pri čemu se zaboravlja na njegovu istorijsku konotaciju * POSETITELJKAMA TRISTA CUDA - CESTITKE UZ NJIHOV DAN!

Dan žena, koji se ove godine obeležava 101. put, ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, liderke ženskog radničkog pokreta. Taj dan trebalo bi da se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Danas se u mnogim zemljama 8. mart obeležava tako što se ženama daju pokloni ili organizuju razne svečanosti. Kulturolog Ratko Božović kazao je da je to postao dan koji je više potreban muškarcima nego ženama, kao svojevrstan praznik džentlmenstva, čime se na neki način skreće pažnja sa ideje o ravnopravnosti polova.
Rodna ravnopravnost je tema kojoj treba dati veći značaj u Srbiji, slažu se aktivisti nevladinih organizacija. Predstavnica Autonomnog ženskog centra Ljerka Mezga-Ćurčin istakla je da patrijarhat razgrađuje žensku solidarnost i mogućnost da pomognu jedna drugoj, zbog čega su mnoge žene postale ravnodušne prema svom teškom položaju. Ona je navela da bi Dan žena trebalo da se obeležava sprovođenjem akcija kojima će biti istaknut najveći problem s kojim su se žene te godine susrele, prenosi "Kurir".
Prema nekim istraživanjima, žene rade pet puta više kućnih poslova od muškaraca, a pri tom su u proseku obrazovanije od njih. Prošlogodišnje istraživanje agencije „TNS Medijum Galup“ pokazuje da je samo petina žena u Srbiji zadovoljna svojim životom, a da je 15 odsto veoma nezadovoljno.

8. mart - nekad i sad: Osmi mart, Međunarodni dan žena obeležava se u znak sećanja na demonstracije 8. marta 1857. godine u Njujorku, kada su žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestovale zbog loših radnih uslova i malih plata. Nekoliko meseci kasnije tekstilne radnice su osnovale sindikat.
Protesti žena nezadovoljnih socijalnim položajem kasnije postaju gotovo uobičajeni. Jedan od značajnijih protesta je održan 8. marta 1908. godine kada je oko 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Na Prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji 1910. godine u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke internacionale zvanično je ustanovljen Dan žena, na predlog Klare Cetkin, poznatog nemačkog borca za prava žena. Već sledeće godine više od milion žena je slavilo svoj praznik u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Velike demonstracije žena u Rusiji su dale impuls oktobarskoj boljševičkoj revoluciji. Poznata feministkinja boljšvičke orijentacije Aleksandra Kolontaj je ubedila Lenjina da se Dan žena slavi kao državni praznik. U sovjetskom periodu na Dan žena se slavilo "Herojstvo radnica".
Rusija, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija, Moldavija, Mongolija, Kina, Vijetnam i Tadžikistan Međunarodni dan žena slave kao državni praznik.
Na Zapadu se Dan žena od tridestih godina prošlog veka uglavnom više ne obeležava zbog toga što su ga povezivali sa komunističkim idejama. Feministkinje su počele da ga slave šezdestih godina 20. veka.
Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile Međunarodnom godinom žena i od tada se Osmi mart slavi kao međunarodni praznik.
U Srbiji se 8. mart obelezava od 1914. godine.
Osmog marta se širom sveta odigravaju manifestacije, na kojima se govori o uspesima žena u politici, biznisu, nauci, umetnosti i drugim oblastima. Takođe se utvrđuju ciljevi i planovi koji će inspirisati pripadnice lepšeg pola na još bolje rezultate.
Ipak, u porodici i u radnoj sredini, skoro svuda u svetu je uobičajeni ritual, da muškarci "lepšoj polovini sveta" poklanjaju cveće i druge sitne darove na taj dan trudeći se da razbiju monotoniju ostalih dana u godini.