Hag i pravoslavlje: "Satanisti raspamecuju Srbe"?

Zasto se haski optuzenici iz Srbije isporucuju na pravoslavne praznike? Na ovu temu istrazivala je revija 92, ciji autor S. Dobrosavljevic, u tekstu dovoljno sugestivnog naslova "Satanisti raspamecuju Srbe", nudi zanimljive odgovore

Kada je Slobodan Milošević 28. juna 2001. godine, na Vidovdan, sa lisicama na rukama, predat Haškom tribunalu, to je izazvalo različite reakcije u našoj javnosti i uzburkalo mnoge duhove. Dok su neki smatrali da se Vidovdan, koji još od Kosovske bitke 1389. godine ima posebno mesto u istoriji srpskog naroda, sasvim slučajno poklopio sa isporučenjem bivšeg predsednika Srbije i SRJ Međunarodonom sudu za ratne zločine i u tome nisu prepoznali baš nikakvu simboliku, drugi su to shvatili kao pokušaj da se još jednom ponizi srpski narod i otvore stare rane. To je ostavilo mesto sumnjama i spekulacijama da se sve, ipak, nije desilo slučajno.

Međutim, Slobodan Milošević nije jedini haški optuženik, koji je ovom tribunalu predat na veliki pravoslavni praznik. Dogodilo se to i u slučaju najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića, koji je u pritvorsku jedinicu Međunarodnog suda za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju, stigao 30. jula, rano ujutru, na dan Ognjene Marije, koja se u našoj crkvi poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena. Prema narodnom verovanju, Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem, one koji su se ogrešili radeći na ovaj dan, a kao i sveti Ilija, spada u ognjevite i naprasite svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velikih vrućina gore i nebo i zemlja, ne rade nikakvi poslovi. Prema predanju, sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana, a postradala je upravo zbog vere u Hrista. Iako u kalendaru Srpske pravoslavne crkve ovaj praznik nije označen crvenim slovom, veoma se poštuje u narodu, a neke porodice Ognjenu Mariju obeležavaju i kao krsnu slavu. Zanimljivo je da je, pored isporučenja Haškom tribunalu, i samo hapšenje Radovana Karadžića vezano za crkveni praznik. Bivši lider bosanskih Srba lišen je slobode 21.jula, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetog velikomučenika Prokopija, koji je u crkvenom kalendaru obeležen crnim zatamljenim slovom. Sveti Prokopije je bio rimski vojnik, koji je progonio hrišćane. Međutim, u jednom pogromu javio mu se sam Isus Hrist, preobrativši ga u hrišćanina i od tada je počeo da propoveda hrišćansku veru.

Veliki crkveni praznici obeležili su važne datume i u životu Milana Milutinovića. Od rođenja, pa sve do hapšenja i izručenja Međunarodnom sudu za ratne zločine. Nekadašnji predsednik Srbije rođen je 19. decembra 1942. godine, na Nikoljdan, koji najveći broj Srba obeležava kao krsnu slavu, a uhapšen je i isporučen Hagu 20. januara 2003. godine, kada je sveti Jovan. Sabor svetog Jovana Krstitelja je jedan od praznika posvećenih svetitelju i proroku, koji je najavio dolazak Spasitelja. Ovaj praznik se slavi dan posle Bogojavljenja, koji predstavlja sećanje na Isusovo krštenje i veliku ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru. Milan Milutinović je prvi put pred haški sud stupio 27. januara, na dan Svetog Save. Ovaj praznik, koji se obeležava i kao školska slava, posvećen je prvom srpskom arhiepiskopu, velikom prosvetitelju i utemeljivaču srpske crkve, duhovnosti i školstva.

S druge strane, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, dobrovoljno se predao 23. februara 2003. godine, na dan svetog sveštenomučenika Haralampija. Sveti Haralampije je bio episkop i živeo je krajem drugog veka, u vreme velikog progona hrišćana. Zbog propovedanja vere uhvaćen je i izložen najstrašnijim mukama, ali ni u tim trenucima se nije odrekao vere u Hrista. Osuđen je na pogubljenje mačem, ali se upokojio pre toga.

Haški tribunal je na “crveno slovo” presudio i majoru JNA Veselinu Šljivančaninu, koji je 27. septembra 2007, na Krstovdan, osuđen na pet godina zatvora. Vozdviženje Časnog krsta je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji je posvećen pronalaženju i podizanju Časnog krsta na kojem je razapet Isus Hrist. Pronašla ga je carica Jelena, majka cara Konstantina, 326, godine. Inače, na Krstovdan se obavezno posti.