Iz Staljinovog tajnog arhiva: Tito imao naslednika

Josip Broz Tito je imao skoro neogranicenu vlast * Odlucujucu ulogu ipak nije igrao Tito vec Edvard Kardelj * Zasto je stradao Rankovic * Uloga Mijalka Todorovica * Zasto je Tito bio protiv raskola zemlje?

MEĐU stotinama tajnih dokumenata o Titu, koji su decenijama skrivani u bivšem Staljinovom arhivu u Moskvi, jedno od počasnih mesta pripada izveštaju o razgovoru koji je jedan sovjetski izaslanik vodio sa poznatim jugoslovenskim piscem Radovanom Zogovićem.
Sve je u ovom dokumentu neobično i zanimljivo. Najpre da se pisac jedne od najboljih poema o doživotnom predsedniku bivše Jugoslavije, posle njegove eliminacije iz javnog života 1948, kada je u sukobu između Tita i Staljina stao na stranu kremaljskog samodršca, uopšte usuđivao da održava kontakte sa sovjetskim predstavnicima u Jugoslaviji. Još više da je to činio i dve decenije pošto je izolovan, a ponajviše da je u tim susretima procenjivao Titov rejting u vrhu jugoslovenske vlasti i grčevite borbe oko njegovog naslednika na čelu Jugoslavije.
U razgovoru, vođenom 17. jula 1968, Zogović je sovjetskom sagovorniku "izrekao svoja razmišljanja u vezi sa stavovima J. B. Tita":
- Kao predsednik države, predsednik SKJ i vrhovni komandant Tito formalno - rekao je Zogović - ima skoro neograničenu vlast. Ali, procesi u zemlji ne odvijaju se baš onako kako on to zamišlja, već su u značajnoj meri izvan njegove kontrole, a neki se odvijaju i iza njegovih leđa. U poslednje vreme sve je očiglednije da između onoga što govori i onoga što radi postoji velika razlika. Ne potkrepljuju se uvek reči delima, realizacijom postignutih dogovora, ili obećanja - objasnio je pisac poeme "Pjesma o drugu Titu".
Zogović čak procenjuje da je Tito izgubio primat i u partijskim i u državnim poslovima:
- Odlučujuću ulogu u partiji i u zemlji ne igra Tito, već Edvard Kardelj. Na prvi pogled, može se učiniti da to nije tačno, zato što je u poslednje vreme Kardeljeva politička delatnost skoro neprimetna. On kao da je otišao u drugi plan i radi preko svojih najbližih saradnika.
Pesnik misli da je to taktički manevar, za koji je ponudio zanimljivo tumačenje: smenu potpredsednika Jugoslavije Aleksandra Rankovića jula 1966, smešta u kontekst borbe za to ko će naslediti Tita.
- U borbi za mesto Titovog naslednika, koja dugo traje, Kardelj je trpeo poraz za porazom, ali u odlučujućem trenutku, kada se činilo da je potpredsednik Jugoslavije Aleksandar Ranković nepobediv, on je uspeo da mu nanese odlučujući udarac!
Zogović misli da time pitanje naslednika, ipak, nije rešeno:
- Ta borba i ta pobeda nisu povećali Kardeljevu popularnost. Njega odavno ne vole u zemlji, ne vole ga ni u vojsci. Čak ni u njegovoj rodnoj Sloveniji nema veliki autoritet zato što živi u Beogradu. Upravo zato se Kardelj danas ne pojavljuje otvoreno - smatra Zogović.

Ali, preko koga radi?
- Ispostavilo se da je taj čovek Mijalko Todorović, sekretar Izvršnog komiteta Centralnog komiteta SKJ, koji je postao njegov glavni oslonac i provodnik njegove političke i ideološke linije.
Na kraju, Zogović je prognozirao i šta će se desiti posle Titove smrti: - Posle Titovog "konačnog odlaska" sa političke arene separatističke tendencije u zemlji će se pojačati. Zogović je tvrdio da je Tito protiv raskola zemlje, i objasnio razloge: - Bolje je vladati sa dvadeset miliona stanovnika nego sa pet ili deset miliona!

TITOVO OGROMNO BOGATSTVO
MEĐU dokumentima koja su o doživotnom predsedniku bivše Jugoslavije decenijama čuvana u bivšem Staljinovom arhivu u Moskvi nalazi se popis "Titovih poseda".
- Tito poseduje ogromno bogatstvo - kaže se u uvodu ovog poverljivog dokumenta, nastalog neposredno posle Drugog svetskog rata. - Na raspolaganju ima 22 poseda: "Kraljevski dvorac na Dedinju, raskošna vila u Rumunskoj ulici u Beogradu, celo ostrvo Brioni na Jadranskom moru sa dvorcima, plažama, zverinjacima, flotilom plovila za razonodu."
Na raspolaganju mu je, dodaje se, "nekoliko raskošnih vila na obali Jadranskog mora, na Brdu u Sloveniji, na Plitvicama u Hrvatskoj", ali i "ogromno imanje sa kućama za odmor i podzemnim vojnim bazama u Han Pijesku - pravo feudalno imanje".
Na spisku se zatim navode "imanja u Belju, Iloku, Bačkoj, imanje u Zemunu, vinogradi i vinski podrumi u Vršcu".
Na kraju dokumenta se tvrdi da "Tito ima u posedu zemlju koja predstavlja jedan odsto t eritorije Jugoslavije - 250.000 hektara (pašnjaci, šume, vinogradi, plaže, imanja)".

STRAH OD JOVANKE BROZ
PREMA jednom dokumentu iz Titovog moskovskog dosijea njegovi najbliži saradnici su se godinama plašili Jovanke Broz. To je u razgovoru sa svojim poljskim kolegom Vojćehom Jaruzelskim najotvorenije priznao ondašnji savezni sekretar za narodnu odbranu general Nikola Ljubičić. Čim je Tito sahranjen, on je Jeruzelskom objasnio da je odluka da Jovanka Broz prisustvuje poslednjem ispraćaju svog supruga "samo iz humanih razloga".
- Ona će - dodao je Ljubičić - biti udaljena iz vidnog polja javnosti, što će staviti tačku na njene ambicije. Objasnio je da je "ona pokušala da postavi na visoke položaje ljude koji bi obezbedili njenu budućnost posle Tita", ali i da je, navodno, "imala loš uticaj na Tita i da nije bila protiv ni da dobije političke funkcije".
> Pero SIMIC, Vecernje novosti

Drug Tito gologuzan
Istoričar Željko Zirojević otkrio nepoznatu sliku Josipa Broza * Fotografija je autentična i objavljena je u Zborniku španskih boraca 1961. godine. Knjiga je ubrzo na volšeban način povučena

Istražujući ulogu Josipa Broza Tita u građanskom ratu u Španiji, koja je otkrivena tek ovih dana, novinar i publicista Željko Zirojević naišao je i na potpuno nepoznatu sliku Josipa Broza Tita. Fotografija je zanimljiva ne samo po tome što otkriva da je Tito ratovao u internacionalnim brigadama u Španiji već i po dosada neviđenom „aktu“ - na njoj je najveći sin naših naroda i narodnosti - potpuno go!
- Tačno je da je Josip Broz Tito 5. maja 1952. godine izjavio u američkom časopisu Lajf da je jednom kratko posetio Španiju i proveo u njoj jedan dan u Madridu. Druge činjenice, koje su nesporne, i predstavljaju naučni i dokazni materijal, kazuju da je Broz radi preuzimanja i potpune kontrole KPJ morao da se oslobodi prvo Blagoja Parovića Šmita - tvrdi Zirojević, koji decenijama izučava građu novije istorije, posebno dokumentaciju vezanu za čudne likvidacije i uklanjanje najboljih kadrova OZNA, kasnije UDBA, Krcuna, Mića Mijuškovića, političku likvidaciju druga Marka, odnosno Aleksandra Rankovića...
- Blagoje Parović Šmit je bio predviđen za generalnog sekretara KPJ te 1937. godine kada je likvidiran. Josip Broz je izdao nalog da se on mora likvidirati! Kao dokaz tome jeste činjenica da je Vlajko Begović, kasnije pukovnik i nosilac partizanske spomenice, fotografisao mrtvog Blagoja Parovića na Vilja Nuela dela Kanjada (Bruneta) neposredno posle njegove pogibije! Parović je poginuo 6. jula 1937. godine kao politkomesar 13. inter-brigade. Slikan je samo nekoliko trenutaka posle ubistva i ta slika je odmah predata Josipu Brozu! Parović je slikan mrtav zato što je moralo da se dokaže Josipu Brozu da je likvidiran! - kaže Zirojević.
Umesto Parovića kao predstavnik CK KPJ u Španiji određen je Božidar Maslarić iz Hrvatske. Druga bitna stvar, prema rečima Zirojevića, jeste zvanična slika iz logora Girs u Francuskoj za inter-brigadiste, gde je snimljena slika Jugoslovena koji se kupaju. Na slici se nag vidi Josip Broza snimljen 1939. godine.
- Slika je autentična i objavljena je u zborniku Španskih boraca 1961. godine. Knjiga je ubrzo na volšeban način povučena - tvrdi Zirojević.
- U vreme građanskog rata u Španiji, Tito je sve vreme radio u Parizu. Sekretar KPJ je tada bio Milan Gorkić. Tamo je često boravio i Stevo Krajačić, enigma Jugoslavije i čitave obaveštajne službe. Zna se da je Tito boravio u Španiji i tamo se sreo sa Krajačićem. I po podacima ljudi iz OZNA, odnosno UDBA, Broz je u Španiji boravio baš u vreme pogibije Blagoja Parovića - kaže Zirojević.
- Pod velom tajne je sudbina velikog broja boraca koji su došli iz Španije i pod čudnim okolnostima poginuli. Takav je slučaj sa Ratkom Pavlovićem Ćićkom, komandantom topličkih partizana, koji je poginuo u vreme kada nije bilo borbenih dejstava. Ista je situacija vezana i za Branka Krsmanovića, čudna je pogibija i Žikice Jovanovića Španca, pogibija famoznog Andrije Grgurića, zvanog Dimnjačar, čije pravo ime nikada u istoriji nisu želeli da zabeleže! Špiro Vidović, takođe španski borac, predat je četnicima u Nikšiću, pod Trebjesom, a ime mu se nije nalazilo na spisku španskih boraca. Pod upitnikom je i pogibija Franca Rozmana Staneta, a posebno pogibija Marka Oreškovića Krntije, koji je smetao Vladimiru Bakariću - kaže profesor.
Autor: B. Kuljanin, Izvor: Glas javnosti