Suzana Mančić: Briga me za porniće

"Ni danas ne znam kako su u javnost dospeli moji intimni snimci. Prvi put sam reagovala kao životinja, drugi put ćutala, a sad o tome pričam opušteno. Porodica Radoša Bajića mi je pomogla da sve prebrodim" - kaze Suzana Mančić, pevačica i glumica
MARIJA MAJSTOROVIĆ, Izvor: Press

Ono što nas ne ubije, čini nas jačim, izreka je čija se istinitost potvrdila u životu Suzane Mančić. I to dva puta, kada je cela nacija u samo dve godine imala priliku da se „sladi" s dva njena kućna porno snimka. I danas, posle toliko vremena Suzana ne zna kako su njeni intimni snimci dospeli u javnost i veruje u slučajnost i nečiju izdaju. Ali više je nije ni briga. Uživa sa svojim ćerkama, Simeonu i ulozi u seriji „Selo gori, a baba se češlja", za koju kaže da je jedna od onih neverovatnih drugih životnih prilika. To što je propustila prvu pre mnogo godina smatra svojom najvećom greškom.
- Mnogo puta sam bila nepromišljena i jednom sam čak iz straha i nesigurnosti propustila možda životnu priliku, kada sam odbila ulogu u filmu „Nacionalna klasa". Bila sam veoma mlada i jedan zluradi komentar mog tadašnjeg momka me je pokolebao. Vratila sam scenario, iako sam potpisala ugovor i prošla probna snimanja. Evo sad, ovu ulogu koju mi je ponudio Radoš shvatila sam kao drugu šansu. Ovu ću priliku iskoristiti jer život ne pruža uvek drugu šansu - kaže Suzana u intervjuu za Press.

Da li ste se pokajali što ste plakali pred celom Srbijom kada je u javnost dospeo vaš prvi snimak?
- Nisam se pokajala jer sam se osećala kao životinja, bilo mi je potrebno da zaštitim svoje leglo i sebe. Izašla sam pred javnost kako bih zaustavila spekulacije i komentare. Drugi put mi je bilo mnogo strašnije jer nije bilo šanse da bilo šta kažem. Shvatila sam da moje suze moraju ostati u mojoj kući, da ništa ne smem da kažem, da moram da se sklonim dok ne prođe to čudo za tri dana. Doduše, nije bilo za tri dana, jer evo, prošla je i godina, a mi još to pominjemo.
Ko je bio uz vas tada?
- Moja familija, prijatelji i oni koji me poznaju. Za ostale me nije bilo. Isključila sam sve telefone, promenila sve brojeve. Sve se to desilo munjevito. Još nije ni izašlo u novinama, ja sam znala da će se pojaviti. A onda sam se zatvorila u kuću, slušala muziku, čitala. Nisam mogla da verujem da će mi se tako nešto desiti s 50 godina. Bio je to trenutak kada je trebalo da se krene s drugim serijalom „Selo gori". Bila sam spremna i na to da se niko ne javi i da im više nisam potrebna. Međutim, Radoš me je pozvao i rekao da će mi on i njegova porodica pomoći da sve prebrodim. To nikada neću moći da zaboravim. Ali više neću da pričam o tom užasu i da otvaram stare rane!
Pet minuta pored loto bubnja vas je proslavilo, što više nikome nije pošlo za rukom.
- Kada sam ja to radila, emisija je trajala kratko, bez ikakvih primesa šou programa, dodatnih nagrada, a kamoli s publikom u studiju. Vladala su stroga, suvoparna pravila i verovatno je moja vedrina isplivala iznad svega toga i postala dominantna. Uvek sam volela lepo da se oblačim, sav sam novac trošila na garderobu, a da je tada bilo sponzora, ja bih imala dve kuće u Beogradu. Iz nedelje u nedelju kupovala sve sama i uvek sam delovala skupoceno. Uvek sam zračila optimizmom, fino i luksuzno odevena, neposredna, što je uticalo na prosečnog Jugoslovena da igra jer - možda će mu baš ova devojka doneti sreću. Bila sam personifikacija dobitka. Dokaz tome su tone pisama koje sam dobijala svake nedelje. Gde god bih kročila na tlu bivše Jugoslavije, bila sam obožavana, ispunjavala ljudima tikete. I tako četiri godine, a onda sam zatvorila tu knjigu. Nisam ni slutila da će me epitet loto devojke pratiti do današnjeg dana.

"Selo gori..."
Već sledeće nedelje Suzanu očekuje snimanje novih epizoda serije „Selo gori", čemu se posebno raduje.
- Saradnju je inicirala Radoševa supruga Milena. Kada je Bajić smišljao seriju, trebala mu je jedna lepa, dobrodržeća žena koja će da izbaci Radašina iz sedla. Ja sam bila dosta skeptična. Ipak, kada sam prihvatila ulogu, shvatila sam da sam donela zaista dobru odluku, da nisam pogrešila. Meštani su divni, ali, pre svega, radoznali i srdačni. U svakoj kući me tri generacije poznaju. Eto, toliko dugo radim, a još sam mlada! - kaže Suzana Mančić.