Mikaina i Milovan Savić: Prava istina o nasoj Sonji

Roditelji Sonje Savić, koja je 23. septembra pronađena mrtva u svom stanu, osam dana ranije proslavili su sa njom njen četrdeset sedmi rođendan ne sluteći da će ih jedinica zauvek napustiti.
>>> Piše: Žaneta Apostolovski, Izvor: Gloria magazin

Dan posle sahrane četrdesetsedmogodišnje glumice Sonje Savić kiša je uporno lila nad Donjom Gorevnicom. Kroz krošnje starih kestenova vidi se dom njenih roditelja, Mikaine i Milovana. Ljudi ulaze i izlaze sa suzama u očima. Celo prepodne dolaze da im izjave saučešće. Oboje su stari. Dočekuju prijatelje u skromnom dnevnom boravku i trude se da ostanu pribrani, ako je to u ovakvoj situaciji uopšte moguće. Sonja im je bila sve. Iako je kuća vrvela od ljudi, primili su nas kao da dočekuju prijatelje svoje kćerke. Mikaina je sudija, a Milovan inženjer u penziji. I ruke i glas im podrhtavaju dok primaju saučešće. Svaki put kad izgovori Sonjino ime, Mikaina zaplače i ne može da zaustavi suze. One uporno kaplju i padaju joj u krilo, baš kao i kiša nad Donjom Gorevnicom.

Gospođo Savić, kad ste poslednji put videli Sonju?
- Došla je kod nas za svoj rođendan. Bila je ovde od 14. do 16. septembra, a onda je otišla u Beograd.
Kako se ponašala sada kad je bila kod vas, o čemu ste pričali, kako ste proslavili njen poslednji rođendan?
- -Bili su tu naši rođaci s decom. Išli su na kupusijadu u Mrčajevcima, zabavljali se, smejali, vozili na ringišpilu. Sve je izgledalo normalno.
Niste predosetili ništa loše?
- Ona se samo žalila da je bole noge i da ne može da stoji. Govorila je kako mora da smrša još tri kilograma. Lepo je izgledala, ali je stalno stremila nekoj idealnoj težini. Godinama je živela na đevreku ili krofni. Nije ni imala novca. Slabo je bila angažovana i mnogo je patila zbog toga.
Jeste li razgovarali sa njom o tome?
- Ne samo da se žalila meni i ocu, nego je i stalno plakala. Reditelji s kojima je ostvarila dobre uloge godinama je se nisu setili, iako je Sonja dobila Zlatnu arenu u Puli, nagradu publike u Veneciji i mnogobrojna domaća priznanja. Još pre završetka studija igrala je u filmu Leptirov oblak i teško je podnosila to što joj nisu nudili uloge. Snimila je oko pet kratkometražnih filmova. Sve što je zarađivala ulagala je u to. Napravila je film Šarlo te gleda o Milanu Mladenoviću iz Ekatarine Velike i muzičarima te generacije. Ubeđivali smo je da ne troši novac, jer takve stvari nisu komercijalne i na njima ne može da ostvari profit, ali ona mi je govorila: Mama, ja to jednostavno moram da ovekovečim. Bila je veoma talentovana, ali i oštra na rečima.
Da li je pretpostavljala zbog čega su je reditelji zaboravili?
- Ona nije pripadala nijednom klanu.

… nastavak ekskluzivnog teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju magazina Gloria.