UDBA i OZNA bez tajni!

Dugo skrivani dokumenti o „lovu“ Ozne na četničkog komandanta Dražu Mihailovića, ali i prislušni uređaji iz stana lidera SPO Vuka Draškovića * Bezbednosno-informativna agencija, naslednica Ozne i Udbe, pred svoj 109. rođendan, otvorila je kapije reporterima „Alo!“
R. Femić

U širokom holu sedišta Agencije, izloženi eksponati svedoče o metodama rada službe bezbednosti, čija istorija počinje 17. oktobra 1899. odlukom kralja Aleksandra Obrenovića o formiranju odeljenja za poverljive poslove.

U ovom svojevrsnom muzeju špijunaže nalaze se dugo skrivani dokumenti o „lovu“ Ozne na četničkog komandanta Dražu Mihailovića. Šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić pokazuje vitrinu u kojoj su depeše Aleksandra Rankovića Leke Slobodanu Peneziću Krcunu u kojima su instrukcije šta treba da uradi jer je agent sa kodnim imenom Bogdanka znao da Dražu u Štrpcima skriva jedan pop. U Muzeju BIA je i fotografija načelnika i operativaca Ozne sa uhapšenim Dražom Mihailovićem.
Slede Čičine lične stvari - naočare, pištolji „luger“ i „broving“, dvogled, fotoaparat, nalivpera, muštikla, geografska karta i busola. Na polici je i pištolj „valter“ sa potpisom „Od čika Pere“ koji je Draža poklonio Nikoli Kalabiću, koji ga je izdao Ozni.

Među tehničkim sredstvima za snimanje i fotografisanje su i prislušni uređaji iz stana lidera SPO Vuka Draškovića. Naš domaćin Jovan Stojić objašnjava da se ta sredstva više ne koriste.
- Na njima možete da vidite domišljatost naših stručnjaka koji su obavili njihovu adaptaciju. Sada su zastarela, ali su nekada bila vrhunsko dostignuće tehnike. Služba je kupovala fotoaparate, mikrofone, kasetofone, a tehničari su ih ugrađivali u razne predmete i tako ih maskirali - objašnjava Stojić.
Aparati za tajno fotografisanje smešteni u torbice, kutije cigareta, dvoglede ili knjige svedoče o kreativnosti stručnjaka Instituta bezbednosti. Kada se otvori, naizgled obična crna aktovka „samsonajt“ postaje sredstvo za kopiranje poverljivih dokumenata. Sadrži fotoaparat i osvetljenje, ali je za rezultat potrebna sposobnost agenta koji će da neprimetno uzme dokument, stavi ga u aktovku, fotografiše i vrati original.
Magnetofoni i okrugle trake za snimanje i preslušavanje podsećaju na holivudske trilere. Minijaturni mikrofoni stavljani su u satove, naočare, šnale za kravate, a radili su tako što bi agent uključio mikrofon i predajnik koji je sadržaj razgovora odašiljao do obližnjeg automobila u kojem su se nalazili prijemnik i magnetofon za snimanje.

Ranković zabranio batinanje
Aleksandar Ranković je, sudeći po dokumentu koji je pohranjen u Muzeju BIA, maja 1946. načelniku tajne službe u Srbiji Svetislavu Stefanoviću Ćeći zabranio da njegovi operativci primenjuju „batinanje privedenih i zatvorenika jer je to višestruko štetno i nije dostojanstveno“.

Tajna dokumentacija o teroristi
Jedna od nekada najčuvanijih tajni, dokumentacija o teroristi Sančezu Iliču Ramirezu Karlosu, sada je izložena u zastakljenoj vitrini u BIA. Karlos, ili Šakal, bio je u Beogradu 1976, a uhapšen je u tajnoj operaciji „Karlo 1“, koju je lično vodio šef Državne bezbednosti Obren Đorđević, a u njoj je kao operativac učestvovao i Jovica Stanišić. Tu je i tajni dosije o ustaškom teroristi Miru Barišiću, koji je u Stokholmu ubio ambasadora SFRJ Vladimira Rolovića.