Naučnici stvorili vestački život!
Tim američkog pionira biotehnologije Craiga Ventera odlučan je u nameri stvaranja vestackog života, uprkos etičkim pitanjima na kojima insistiraju protivnici njegovog rada.
Američki naucnici otkrili su uspešniji način za dobivanje sintetickog genoma koji bi ih mogao dovesti do stvaranja vestackog života, objavljeno je na internet stranici Instituta Venter koi vodi kontroverzni američki istraživač.
Postupak se već primenjivao u proizvodnji nove generacije biogoriva i na polju biohemije.
Njegov institut je još ujanuaru bio objavio da je uspeo stvoriti prvi sintetski genom jedne bakterije.
Venterovi saradnici su za proizvodnju tog genoma prvo koristili bakteriju E. Coli, ali su zaključili da je taj proces dug i težak jer je bakterija teško uspevala reprodukovati velike segmente DNK.
Stoga su došli na ideju da upotrebe vrstu kvasca pod nazivom Saccharomyces cerevisiae i dobiju sintetski genom zahvaljujući postupku homologne rekombinacije, proces koji stanice primenjuju u prirodi za popravak štete na svojim hromosomima.
Zatim su istraživali sposobnost grupisanja DNK u kvascu za koji se pokazalo da je "genetska fabrik", priopstio je institut.
"Stručnjaci instituta Venter sada mogu u samo jednoj etapi sastaviti čitav genom bakterije Mycoplasma genitalium od 25 fragmenata DNK", ističe institut na svojoj internetj stranici.
Ova otkrića su "veliki napredak u postupcima koje je stručna ekipa istražila i opisala u januaru 2008. kada je predstavila prvi sinteticki genom", dodaje institut.
Veštački hromozom već je stvoren!
Tim koji je sastavio Venter sastoji se od 20 naučnika koje predvodi Nobelovac Hamilton Smith, a zajedno su već napravili sintetički hromozom, što dosad još nije nikome uspelo. Isključivo od hemikalija načinjenih u laboratoriji oni su sastavili hromozom koji sadrži 381 gen i 580,000 baznih parova genetskog koda.
Niz DNK kao osnovu ima bakteriju Mycoplasma genitalium, a novu strukturu tim je krstio imenom Mycoplasma laboratorium. Ova će bakterija biti transplantovana u ćeliju žive bakterije, a očekuje se da će ona preuzeti kontrolu nad ćelijom, te postati - novi oblik života. Sličan postupak već je uspšno učinjen s dve različite žive ćelije, pa je Venter uvjeren da taj dio procesa uopšte nije upitan.
Ovakvo bi kontroverzno otkriće neupitno moglo postati predmetom mnogih etičkih debata, ali Craig Venter smatra da je ono što oni rade tek - prava nauka. Dizajnirani genom mogao bi imati vrlo velik pozitivni potencijal, ukoliko se, naravno, s njim ispravno postupa. "Mi pokušavamo stvoriti novi sistem vrijednosti života. Kad se nešto odvije na takvom nivou, ne možete očekivati da će svi biti srecni."
Jos zanimljivosti..
.
Američki naucnici otkrili su uspešniji način za dobivanje sintetickog genoma koji bi ih mogao dovesti do stvaranja vestackog života, objavljeno je na internet stranici Instituta Venter koi vodi kontroverzni američki istraživač.Postupak se već primenjivao u proizvodnji nove generacije biogoriva i na polju biohemije.
Njegov institut je još ujanuaru bio objavio da je uspeo stvoriti prvi sintetski genom jedne bakterije.
Venterovi saradnici su za proizvodnju tog genoma prvo koristili bakteriju E. Coli, ali su zaključili da je taj proces dug i težak jer je bakterija teško uspevala reprodukovati velike segmente DNK.
Stoga su došli na ideju da upotrebe vrstu kvasca pod nazivom Saccharomyces cerevisiae i dobiju sintetski genom zahvaljujući postupku homologne rekombinacije, proces koji stanice primenjuju u prirodi za popravak štete na svojim hromosomima.
Zatim su istraživali sposobnost grupisanja DNK u kvascu za koji se pokazalo da je "genetska fabrik", priopstio je institut.
"Stručnjaci instituta Venter sada mogu u samo jednoj etapi sastaviti čitav genom bakterije Mycoplasma genitalium od 25 fragmenata DNK", ističe institut na svojoj internetj stranici.
Ova otkrića su "veliki napredak u postupcima koje je stručna ekipa istražila i opisala u januaru 2008. kada je predstavila prvi sinteticki genom", dodaje institut.
Veštački hromozom već je stvoren!Tim koji je sastavio Venter sastoji se od 20 naučnika koje predvodi Nobelovac Hamilton Smith, a zajedno su već napravili sintetički hromozom, što dosad još nije nikome uspelo. Isključivo od hemikalija načinjenih u laboratoriji oni su sastavili hromozom koji sadrži 381 gen i 580,000 baznih parova genetskog koda.
Niz DNK kao osnovu ima bakteriju Mycoplasma genitalium, a novu strukturu tim je krstio imenom Mycoplasma laboratorium. Ova će bakterija biti transplantovana u ćeliju žive bakterije, a očekuje se da će ona preuzeti kontrolu nad ćelijom, te postati - novi oblik života. Sličan postupak već je uspšno učinjen s dve različite žive ćelije, pa je Venter uvjeren da taj dio procesa uopšte nije upitan.
Ovakvo bi kontroverzno otkriće neupitno moglo postati predmetom mnogih etičkih debata, ali Craig Venter smatra da je ono što oni rade tek - prava nauka. Dizajnirani genom mogao bi imati vrlo velik pozitivni potencijal, ukoliko se, naravno, s njim ispravno postupa. "Mi pokušavamo stvoriti novi sistem vrijednosti života. Kad se nešto odvije na takvom nivou, ne možete očekivati da će svi biti srecni."
Jos zanimljivosti..
Više od polovine odraslih Amerikanaca igra video igrice | ||
 VAŠINGTON, 7. decembra 2008. (Beta-AFP) - Više od polovine (53 odsto) odraslih Amerikanaca igra video igrice, a 21 odsto njih kaže da ih igra svaki dan, saopštio je u nedelju istraživački centar Pju.  | ||
Policija: Ne kradite božićne poklone deci | ||
 LONDON, 7. decembra 2008. (Beta-Rojters) - Roditelji suočeni s ekonomskom krizom mogli bi doći u iskušenje da kradu kako bi obezbedili deci poklone za Božić, upozorila je šefica policije Kembridžšira, u Britaniji. |
0 коментара:
Постави коментар