Svi se rađamo kao žene

Da li ste se ikada zapitali zašto muškarci imaju bradavice ili zašto neki pripadnici jačeg pola imaju izraženije ženske karakteristike od drugih? Iako mnogi to ne žele da priznaju, svako od nas ima i muške i ženske odlike, piše "Delhi Planet".

Nisu svi muškarci mišićavi i krupni, niti su sve žene vitke i zanosne. Kao što smo svi učili u srednjoj školi, svaki čovek poseduje 23 para hromozoma tokom začeća. Oni se dele na dve kategorije. Jedan par hromozoma određuje pol – XX kombinacija znači da će dete biti žensko, a XY da će biti muško.
Ipak, ono što nam udžbenici ne govore je da se svaki pojedinac rodi kao žena i da tek sedam nedelja nakon začeća plod razvije muške ili ženske karakteristike.
Ukoliko ne dođe do promena u okolini u ranoj fazi razvoja, fetus će se razviti u ženski. Ukoliko, pak, zadobije muški pol, njegov Y hromozom će podstaći proizvodnju testosterona, muškog hormona koji utiče na mozak i genitalije. Ali za razvoj ženskog deteta nisu potrebni ženski hormoni – žensko telo najranije od desete godine počinje da proizvodi hormone zahvaljujući kojima devojka postaje žena. Suštinski, ovo bi značilo da svaka osoba započinje život sa "ženskim mozgom", zaključuje "Delhi Planet".
Testosteron daje muške karakteristike mozgu i genitalijama onim embrionima koji su genetski određeni da se razviju kao muški. Postoje neki direktni, kao i masa posrednih dokaza, da je širok spektar varijacija stepena u kojem mozak dobija muške karakteristike. Zato postoji mnogo "feminiziranih muškaraca" širom sveta, dok "muškobanjastih žena" i nema mnogo.
Muške bradavice pojavljuju se već u trećoj ili četvrtoj nedelji razvoja ploda, mnogo pre nego polne karakteristike. Čak sedam pari bradavica poređano je duž strana mlečnih žlezdi, od gornjeg dela grudi do pupka.
I muške i ženske bebe rađaju se sa glavnim mlečnim žlezdama – kod dečaka se ova žlezda dalje ne razvija, osim ukoliko nije stimulisana ženskim hormonom estrogenom, naveo je "Delhi Planet".

Depresija najčešća u 48. godini života

Mnogi ljudi se osećaju depresivno u srednjim godinama i istraživanja pokazuju da to zaista jeste životno doba velikih emotivnih nestabilnosti, a dobra vest je da posle ovog životnog perioda, u zlatnim godinama, nivo raspoloženja raste.
Tanjug

Londonski naučnici su nacrtali krivulju koja predstavlja raspoloženje tokom života, pri čemu je istraživanje obuhvatilo ispitanike širom sveta, od Albanije do Zimbabvea.
Ta krivulja liči na latinično slovo U, jer je raspoloženje na visokom nivou u mladosti, u srednjem dobu na niskom, da bi se u starosti linija opet vinula nagore, što označava dobro raspoloženje.
Naučnici su analizirali podatke o depresiji, anksioznosti, mentalnom i telesnom zdravlju na ogromnom uzorku od dva miliona ljudi iz raznih područja sveta.
Prosečno, godina u kojoj se čovek najlošije oseća ako se posmatraju sve nacije jeste 48. godina života, s tim što ima razlika medju regionima - prosečan Britanac se najlošije oseća u 36. godini, a Portugalac u 66. godini.
Jedno od objašnjenja zašto je osoba u srednjim godinama sklona depresiji jeste da shvata da neće uspeti da ostvari sve svoje težnje i da uradi sve što je tokom života planirala i želela.
Drugi razlog bi mogao biti to što, kako godine prolaze, sve više ljudi koje znamo umire, što nas neminovno navodi na razmišljanja o sopstvenoj prolaznosti i smrti.
Naučnici smatraju da je oko šezdesete godine čovek razrešio sa samim sobom ta pitanja i tada nastupa miran period.
Najbolja vest, tvrde stručnjaci, jeste da ako doživite 70. godinu relativno dobrog zdravlja, osećaćete se srećno poput dvadesetogodišnjaka.